18220 Алексинац, Храм Светог оца Николаја, ул. Леле Поповића бр. 2.
Тел.: 018804820. Е-пошта: [email protected]

Старешина храма: протојереј Александар Кузмановић, парох трећи алексиначки

Прва алексиначка парохија:

део Алексинца
Парох први алексиначки: јереј Југослав Ћурчић
Тел.: 0643305143
Е-пошта: [email protected]

Јереј Југослав Ћурчић рођен је 5. августа 1981. године у Алексинцу, од оца Милана и мајке Јасмине. Основну школу завршио је у Алексиначким Рудницима, након чега уписује Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима. Завршио је Богословски институт у Београду. 31. маја 2009. године ступа у брак са Иваном Дељанин, са којом има петоро деце. Рукоположен је у чин ђакона 4. септембра 2009. године, у храму Светих Архангела у Нишу, руком Епископа нишког Иринеја. У презвитерски чин рукоположен је 8. новембра 2010. године, у манастиру Светог Великомученика Димитрија у Дивљани, по чему је постављен на парохију у Витковцу. Благословом Епископа нишког Јована премештен је августа 2013. године на трњанску парохију. Од 1. маја 2025. године, благословом Високопреосвећеног Митрополита Арсенија, опслужује прву алексиначку парохију.

Друга алексиначка парохија:

део Алексинца, села Вакуп, Глоговица и Алексиначки Бујмир
Парох други алексиначки : протонамесник Александар Лукић
Тел.: 0641591852
Е-пошта: [email protected]

Протонамесник Александар Лукић рођен је 2. фебруара 1982. године у Крушевцу, од оца Богољуба и мајке Мирјане. Основну школу завршио је у Крушевцу, након чега уписује Богословију светих Кирила и Методија у Призрену. 15. маја 2005. године ступа у брак са Иваном Ћирковић са којом има двоје деце. Рукоположен је у ђаконски чин 30. октобра 2005. године у храму Свете Тројице у Дољану, руком Његовог Преосвештенства епископа нишког господина Иринеја. У презвитерски чин рукоположен је 22. септембра 2006. године у храму светих цара Константина и царице Јелене у селу Лозанац и постављен на јелашничку парохију. 2014. године, благословом Његовог Преосвештенства епископа нишког господина Јована бива премештен на другу житковачку парохију. 12. јула 2014. године, одликован је чином протонамесника.

Трећа алексиначка парохија:

 део Алексинца, села Краљево, Суботинац и Алексиначки Рудник
Парох трећи алексиначки: протојереј Александар Кузмановић
Тел.: 069766135
Е-пошта: alexanrosk@gmail

Протојереј Александар Кузмановић рођен је 1980. године у Крушевцу од оца Душана и мајке Љиљане. Основно образовање стекао у Ћићевцу, након чега уписује Богословију светих Кирила и Методија у Призрену. 2001. године ступа у брак са Иваном Милетић са којом има двоје деце. У чин ђакона и свештеника рукоположен је 2003. године и постављен за пароха у Претрковцу, у архијерејском намесништву ражањском. 2008. године прелази по благослову Епископа нишког Иринеја у Каоник. Одликован је чином протонамесника 20. јула 2013. године од стране Његовог Преосвештенства Епископа нишког господина Јована. По потреби службе, септембра 2022. године бива премештен на парохију трећу алексиначку.

Четврта алексиначка парохија:

 део Алексинца
Прох четврти алексиначки: јереј Иван Миленовић
Тел.: 0643700679
Е-пошта: [email protected]

Јереј Иван Миленовић рођен је 29. маја 1989. године у Алексинцу, од оца Живорада и мајке Слађане. Основну школу завршио је у Гредетину код Алексинца, након чега уписује Богословију светих Кирила и Методија у Нишу. Уписао је Православни богословски факултет у Београду. 8. маја 2011. године ступио је у брак са Виолетом Михајловић, са којом има сина Луку. Рукоположен је у ђаконски чин 13. новембра 2011. године у Бошњацу. У чин свештеника рукоположен је 20. новембра 2011. године у Саборном храму у Алексинцу, руком Његовог Преосвештенства епископа нишког Иринеја и постављен на парохију у Алексинцу. Неколико година обављао дужност старешине ЦО алексиначке.

Архиепископ и Митрополит нишки г. Арсеније (Главчић)

Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки г. Арсеније (Главчић) рођен је 10. марта 1978. године у Вршцу, од оца Богдана и мајке Ружице, рођене Ненадовић, добивши на крштењу име Миломир. По породичном пореклу потиче из места Ковачи код Јошаничке Бање, где је рођен његов отац Богдан. Мајка Ружица, рођена у селу Баваниште код Панчева, пореклом је из чувене породице Ненадовића из Бранковине. Деда по мајци Никола потомак је Јакова Ненадовића.     Основну школу завршио је у родном месту 1993. године, одакле, по благослову тадашњег Епископа банатског Хризостома (Столића), одлази у Богословију Светог Саве у Београду. Школовање у Богословији завршава са одличним успехом 1998. године. Одмах након завршетка Богословије, по благослову Епископа Хризостома, уписује се на Богословски факултет у Београду. У току студија два пута је одлазио на усавршавање руског језика на Пушкиновом институту у Москви, 1999. и 2000. године.

Године 2002. Епископ банатски Хризостом поставља га на дужност Секретара Епархијског управног одбора и благајника Епархије банатске. На тој дужности остаје све до септембра 2004. године. Следећи свог духовног оца Епископа Хризостома прелази у Епархију жичку где бива постављен на дужност Секретара Епископа у јулу 2005. године. Истовремено започиње и припрему за монашки живот као искушеник на Епископском двору у манастиру Жичи. У септембру 2005. године дипломирао је на Богословском факултету у Београду.

На дужности Секретара Епископа жичког остаје до октобра 2006. године када, по благослову Светог архијерејског синода Српске православне цркве, одлази на постдипломске студије у Грчку. На Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну уписује се на магистарске студије на катедри за Литургику код професора Панајотиса Скалциса.

У току студија прима монашки постриг у манастиру Студеници 1. августа 2007. године добивши име Арсеније. На празник Светог пророка Илије исте године рукоположен је у чин јерођакона од стране Епископа жичког Хризостома у манастиру Студеници. Две недеље касније, на празник Преноса моштију светог архиђакона Стефана, 15. августа, у манастиру Жичи, Епископ жички Хризостом рукоположио га је у чин јеромонаха. Након тога враћа се на студије у Солун, а наредне године, на празник Преподобне Анастасије Српске, 5. јула, у манастиру Студеници, произведен је у чин aрхимандрита. Магистарску дисертацију на тему: „Типик Светог Никодима Архиепископа српског“ одбранио је 29. новембра 2012. године са одличном оценом.

Након освећења новог Епископског двора у Краљеву, 15. маја 2011. године, заједно са Епископом жичким Хризостомом, као придворни монах, прелази из манастира Жиче у Краљево. Уз свог духовног оца остаје све до његовог блаженог уснућа 18. децембра 2012. године. Након упокојења Епископа Хризостома наставља да врши послушање придворног монаха на Епископском двору у Краљеву. У фебруару 2014. године, на предлог Администратора Епархије жичке Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, добија благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве за докторске студије на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну.

На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 23. маја 2014. године изабран је за епископа Топличког, викара Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја.

На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 24. маја 2017. године изабран је за Епископа нишког. Устоличен у Саборном храму Силаска Светога Духа на апостоле у Нишу, 13. августа 2017. године. Од маја 2024. године, одлуком Светог Архијерејског Сабора, као епархијски Архијереј нишке Епископије носи титулу Архиепископ и Митрополит нишки.

Православна Епархија нишка једна је од најстаријих, географски најраспрострањенијих и културолошки најистакнутијих епархија помесне Српске Православне Цркве.

Седиште Епископије нишке је град Ниш, на чијој Катедри столује Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније (Главчић), који је, на основу нама познатих историјских података, 48. епископ ове Дијацезе од којих се као први помиње Киријак у другој половини 3. века.

Православна Епархија нишка административно је подељена на десет Архијерејских намесништва са 97 црквених јединица,у којима служи 194 свештених лица и 27 активних манастира, у којима борави 95 монашких лица.

На основу Устава СПЦ Православна Епархија нишка има три управна тела: Епархијски Управни Одбор, Епархијски Савет и Епархијски Црквени Суд. Свим управним телима председава Епархијски Архијереј.

Кратка историја Епархије нишке

Прве црквене организације на просторима данашње нишке епархије сежу до апостолског периода. Свети Апостол Павле деловао је на просторима северне Грчке и Македоније, а свети Епифапије тврди да је свети Апостол Лука проповедао у Далмацији. Сви проповедници Христове науке који су проповедали широм данашњег Балкана и Паноније долазили су из Македоније и највероватније су се задржавали у античком Нишу који је био раскрсница шест друмова. На ширењу науке Господње радили су и римски војници, који су из свих крајева римске империје, па и из Јерусалима долазили у војни логор у Нишу и тако постали први весници Смрти и Васкрсења Господњег.

У Нишу године 273. рођен је човек који ће променити ток историје човечанства, али и историју хришћанске Цркве - цар Константин Велики. У то време град Ниш и епархија нишка улазе у период свог највећег процвата.

Крајем XII века, престоница српске државе била је Топлица. 1180. године, Стефан Немања уз помоћ Угара освојио је, по речима Стефана Првовенчаног и „славни град Ниш“.

Већ 1183. године Ниш је у саставу нове српске државе. Овде је, по сведочењу Стефана Првовенчаног, Стефан Немања подигао Цркву светог Пантелејмона коју је даривао онолико колико и све велике светиње широм тадашњег света.

1386. године Турци су ударили на Ниш, спалили Цркве светог Пантелејмона и светог Прокопија и тада су мошти овог угодника Божијег пренете у оближњи град који је по њему касније добио име - Прокупље. Након неколико борби између српске и турске војске, Ниш је напокон пао у турске руке 1427, да би већ следеће 1428. био до темеља порушен. Тада заједно са пећком патријаршијом престаје привремено да постоји и нишка епархија.

Након скоро пет векова страдања Ниш је напокон ослобођен 31. децембра 1877. године. Град Ниш и нишка епископија улазе у период благостања и свог највећег процвата. Митрополит нишки Виктор одбацио је своју титулу егзархијског митрополита и пристао као епископ уз српску митрополију и митрополита Михаила. 

На дан светог Симеона Мироточивог 13. фебруара 1878. године, освећена је нова Саборна Црква Пресвете Тројице, највелелепније здање тадашње Србије, а 8. августа исте године освећена је нова Црква Светог Пантелејмона. Двојица нишких архијереја, Инокентије Павловић и Димитрије Поповић постаће доцније поглавари најпре српске митрополије, а касније и патријаршије.

Након ослобођења Ниша, нишка епископија обухватаће територије нишког, пиротског, алексиначког, лесковачког, крушевачког и топличког округа и бити највећа епархија српске митрополије. Почиње духовна и материјална обнова црквеног живота која траје до данас.

Верско добротворно старатељство Епархије нишке ,,Добри Самарјанин“

Помаже Бог!

СМС-а са поруком VDS на број 3018 у мобилним мрежама Републике Србије mts, A1, Yettel. (цена поруке је 200дин)

Динарски рачун за уплате из Србије
265-4050310001316-72

Скенирањем НБС QR кода, преко апликације Ваше банке,
можете извршити уплату директно на рачун ВДС-а,
у износу од 1000 динара.
Износ можете променити по Вашој жељи.

Девизни рачун за уплате из иностранства
265100000048316236
IBAN- RS35265100000048316236
SWIFT/ BIC / -RZBSRSBG

Тел.: 0668288918
Емаил: [email protected]
Сајт: vds.eparhijaniska.rs

Хвала што помажете!

Радио Глас Православне Епархије нишке покреће стари пројекат у новом руху под називом "Питајте свештеника" у којој ће свештеници Епархије нишке oдговарати на основна питања наше вере путем мултимедијалних форми које негује Радио Глас.

Сви заинтересоване могу да пошаљу питања путем наших друштвених мрежа, Facebook и Instagram stranice директним порукама (ДМ) већ сада, док ћемо прве одговоре емитовати након празника Вазнесења Господњег. 

Одговори ће бити емитовани сваког радног дана како на друштвеним мрежама, тако и кроз радијски програм.

Манастир Ђунис Покрова Пресвете Богородице

У селу Ђунис, недалеко километара од Крушевца и Алексинца, налази се манастир Покрова Пресвете Богородице. Манастир је подигнут на месту, на коме се Пресвета Богородица јавила девојчици Милојки Јоцић 24. јула 1898. године. Девојчица Милојка имала је 13 година и радила је у пољу са својим сестрама. Са крчагом је пошла по воду на извор. Када је стигла до извора, видела је Пресвету Богородицу, која јој је рекла да ће се на том месту исцељивати многи болесници и да се на том месту подигне Црква. За овај догађај се брзо прочуло, па су многи болесни и невољни почели да се сабирају на ово место, где су се исцељивали. 1934. године, по благослову светог владике Николаја Велимировића, епископа жичког, на овом месту подигнут је дрвени храм посвећен Покрову Пресвете Богородице.

1977. године, започета је изградња великог храма, који је због забране тадашњих власти 1985. године прекинута, да би била настављена 1993. године. Радови су у потпуности завршени 2001. године. Храм је у потпуности живописан, а у комплексу манастира подигнути су нови конаци и помоћне зграде. 1997. године порушена је дрвена Црква брвнара, а на њеном месту подигнута нова од чврстом материјала, која је освећена 1998. године, на стогодишњицу јављања Пресвете Богородице.

1964. године, одлуком Светог Архијерејског Сабора српске Православне Цркве, ова светиња добија статус манастира, као метох манастира светог Романа у Ђунису. Првобитно је био мушку манастир, а први игуман био је Климент. 1968. године, преображен је у женски манастир. Духовник манастира био је архимандрит Корнелије, доцније схи игуман Андреј. Прва игуманија била је Минодора, која је у овој светињи окупила велико сестринство.

Иконостас у великој Цркви је рад иконописачке школе манастира Жича, а живопис храма је дело уметника Антониоса Стергиоу, Слободана Јанићијевића из Јагодине и професора Драгимира Јашовића. На плочи која се налази на храму записано је: „Благоизвољењем Оца, садејством Сина и благодаћу Духа Светога сазида се овај храм Покрова Пресвете Богородице у Ђунису, од 1977. до 1983. године. Живописа се ктиторском заслугом господина Златка Марјановића, златара београдског од 1993. до 2000. године, у време епископа нишког г. г. Иринеја, игуманије Минодоре са сестрама и јеромонаха Павла. Освећење обављено године 2001, септембра 16/3.“

На дан Покрова Пресвете Богородице у манастиру одржава се велики сабор, на који долази много људи и земље и инострантсва. На извору се служи акатист Пресветој Богородици, а у храму света Литургија. У манастиру се свакодневно дешавају чудесна исцељења болесника.

Манастир Светог Романа налази се на десној обали Јужне Мораве у близини села Ђунис. Посвећен је Благовестима. Први пут се помиње у хрисовуљи византијског цара Василија II 1020. године. Манастир је добио име по Светом Роману, ученику Светог Климента, који је у другој половини 9. века заједно са Светим Нестором, ширио хришћанство у народу овог краја. Овде се упокојио. Његове свете мошти налазе се у манастирској цркви. Поштује се као чудотворац и исцелитељ.

По народном предању, манастир је обновио управник ергеле Кнеза Лазара, који је, чувајући стада, наишао на разрушен гроб Светог Романа. Он оде у Крушевац, на двор Светог кнеза Лазара и исприча му шта је пронашао и Свети Кнез подиже цркву над разрушеним гробом.

Манастир је поново страдао од Турака и доживео нова разарања у 16. веку као и у време Аустро – турског рата у 18. веку, када је порушен до темеља. Обновио га је Ђорђе Пиле који је 1793. године измолио ферман од султана да за три године обнови манастир.

Обнова је завршена 1796. године. Живопис из 1795. године сачуван је у певницама и поткуполном простору. Сматра се да се испод њега налази старији слој фрескописа. Нови живопис је урађен 1831. године.

Чудотворац, велики подвижник и молитвеник из 10. века. Хиљаде ходочасника долази на поклоњење Манастиру Светог Романа у Ђунису, са храмом посвећеним Благовестима Пресвете Богородице, у коме се налази Гроб Светитеља.

Ово је један од најстаријих српских манастира, један је од 77 светиња Мојсињске Свете Горе, у близини Јужне Мораве, у чијим се шумама подвизавао Свети Роман Ђуниски. У манастирском комплексу, налази се Звоник, који је до почетка 20. века био болница за душевне болеснике, док је у време Делиградске битке, почетком 19. века био болница за рањенике. У Порти манастира налази се Спомен-плоча руским добровољцима и грофу Николају Рајевском, сахрањеном у Горњем Адровцу, метоху Манастира Свети Роман.

Светитељ се упокојио у деветом веку, а први сачувани запис о манастиру датира с почетка једанаестог века, тако да се убраја међу најстарије манастире у Србији. Налази се на десној обали Јужне Мораве, недалеко од села Ђунис, и припада Епархији нишкој.

„Теби, угодниче Бога живога, Романе чудотворче, који си испунио закон Бога и спаса нашега Исуса Христа и добио од Њега живот вечни; клањамо се с љубављу и благодаримо Ти са смирењем, за премнога Твоја чудесна дела, којима си помогао немоћним људима, и прославио име Господа и спаса свога. Амин.“

Ову молитву Светог Романа 29. августа, на истоимени празник, у манастиру у Ђунису, с вером у Бога и искром наде у срцу, изговара на хиљаде верника. Међу небројенима, који на овај свети дан похрле у манастир на десној обали плаховите Јужне Мораве да се поклоне моштима Светога Романа, једног од најпоштованијих подвижника и светаца православних, по правилу је и здравих и болесних, и старих и младих…

Сви они прилазе овом светом дому, верујући у исцелитељске и чудотворне моћи испосника и пустинослужитеља Романа, којем је и посвећена ова црква, смештена у недрима Мојсињских планина.

Сматра се да је манастир настао у десетом веку и везује се за Светог Романа ученика Светих Ћирила и Методија. По географском положају спада у групу мојсињских цркава и црквишта, које су у великом броју расуте у рушевинама по оближњој Мојсињској Гори. Према неким предањима ту је некада било двадесетак богомоља а за Свети Роман неки мисле да је стар чак 1000 година, да потиче из периода од пре Немањића. У повељи Византијског цара Василија ИИ писаној 1019. или 1020. године Охридској Архиепископији помиње се овај манастир. Не може се поуздано рећи када је запустео али се зна да га је обновио непознати слуга кнеза Лазара уз кнежеву помоћ…

У звонику је деценијама постојала болница за пацијенте оболеле душе… Све време у 19. и на почетку 20. века манастир Свети Роман био је болница, прибежиште становника пред прогоном од окупатора, а једно време и ратни штаб српских ослободилачких војски…

Kако се за ову светињу основано верује да је предходила и самом Хиландару, тако се кроз дуги низ векова, с колена на колено, црквено-народним предањем преносе и чудотворна дела која је чинио преподобни Роман. Много је оних, и данас се приповеда, који су у манастир долазили болесни. И пошто би ничице пали пред моштима Романовим и молитвама заиштили помоћ сведржитеља и богослужитеља Романа, устајали би препорођени, у лицу ведрији, у телу јачи, а у души крепкији но икада. Ваљда и због чињенице да је, током свога монаштва, угодник божији Роман даноноћно испаштао, проводећи живот у бдењу и рукодељу.

Издаваштво

Епархије нишке

Часопис Глас:

број 36, можете преузети на следећем линку. 

број 35, можете преузети на следећем линку. 

број 34, можете преузети на следећем линку. 

број 33, можете преузети на следећем линку. 

број 32, можете преузети на следећем линку. 

број 31, можете преузети на следећем линку. 

број 30, можете преузети на следећем линку. 

број 29, можете преузети на следећем линку. 

број 28, можете преузети на следећем линку. 

број 25, можете преузети на следећем линку.

број 24, можете преузети на следећем линку.

број 22, можете преузети на следећем линку.

број 21, можете преузети на следећем линку.

број 20, можете преузети на следећем линку.

број 19, можете преузети на следећем линку.

број 18, можете преузети на следећем линку. 

број 17, можете преузети на следећем линку. 

број 16, можете преузети на следећем линку. 

број 15, можете преузети на следећем линку.

број 14, можете преузети на следећем линку.

број 13, можете преузети на следећем линку.

број 12, можете преузети на следећем линку.

број 11, можете преузети на следећем линку.

број 10, можете преузети на следећем линку.

број 9, можете преузети на следећем линку.

број 8, можете преузети на следећем линку.

број 7, можете преузети на следећем линку.

Епархије нишке

У сталној поставци Музеја црквених старина Епархије нишке налази се 411 предмета. Од највереднијих предмета истичу се три уметничке слике Ђорђа Крстића, радови Николе Алексића, Стеве Тодоровића, Николе Иванова и других. Такође, у сталној поставци налазе се поклони руске царске породице Романов Епархији нишкој из 1847. и 1913. године, као и много икона, старих и ретких рукописних и штампаних књига, богосужбених предмета, предмета од злата, сребра, метала, дрвета, тканине и друго.  Овим свечаним чином, богато културно уметничко и духовно наслеђе југоисточне Србије сада је доступно широј јавности.